Дан Д и логистика

Неорганизована логистичка подршка савезничким војним снагама после дана Д, односно искрцавања у Нормандији 6. Јуна 1944.г., као и јако раздужене комуникације за снабдевање
изазивале су велике потешкоће нормалном снадбевању мунициојм и погонским горивом.

Заправо циљеви операције у првих 40 дана били су следећи:

• успостављање чврстог мостобрана који би се ослањао на градове Каен и луку Шербур која је била од посебног значаја за савезнике зато што су у њу могли да пристају велики транспортни бродови;

• пробој изван мостобрана и ослобађање Бретање и њених атлантских лука, а затим напредовање до линије на око 190 km југозападно од Париза, прекоЛ'Авра и Ле Мана до Тура.

Међутим пробој из Нормандије крајем августа 1944. године, заједно са десантима у јужној Француској довео је до тога да савезници напредују према Немачкој брже него што је предвиђено. Ово брзо напредовање, у комбинацији са чињеницом да савезници нису у својим рукама држали ни једну поморску луку способну да прими велике транспортне бродове, за савезнике је представљало огроман проблем везан за снабдевање.

Осим привремене луке Малбери, успостављене у Нормандији и директних искрцавања из десантних бродова на плаже, једина дубока лука коју су савезници држали у својим рукама била је Шербур, у близини места где је извршена првобитна инвазија.

Лука Антверпен у Белгији је освојена знатно касније него што је то било планирано и била је оштећена приликом освајања. Немачке снаге су задржале контролу над неколико важних лука на обали Ламанша све до маја 1945. године. Оне луке које су пале у руке савезничких снага током 1944. године су биле саботиране да би савезницима било онемогућено да их одмах користе.

Обимно уништавање францускух пруга пре дана Д, које је спровео Француски покрет отпора са намером да се Немцима онемогући кретање, сада се показало једнако штетним за савезнике, зато што је било потребно време да се поправе пруге и мостови.

Систем камионског транспорта, познат као Red Ball Express је био успостављен да би се залихе допремале до јединица на линији фронта; међутим, за сваки литар горива који је допреман на линију фронта у близини границе са Белгијом, било је трошено пет литра горива.

Ова ситуација са снабдевањем зауставила је веће савезничке офанзиве до краја Октобра, јер је требало времена да се створе залихе.